Nacionalni park Srbija

Detalji
Objavljeno petak, 02 septembar 2016 16:00
Pogodaka: 326

Nacionalni park Srbija
Pisao Mitjko iz Indeksovog pozorista. Stampao Kreativni centar poslednjih dana 1999.
Nekima smo pricali o ovome, nekima pak ne.

MRKI ULICNI PANDUR
(Mupus murius)
Mrki Ullicni Pandur je svastojed. Ipak, uglavnom se ne usudjuje da lovi nekog krupnijeg Domaceg Kriminalca, kao sto je Teski Mafijas (Crimos mafiosus), jer je on prevelik zalogaj za njega. Cak izbegava da se ustremi i na nesto sitnijeg Celavca Obicnog (Glavus obrianus). Tu i tamo skace na Svercera Cigareta (Torbacus tobacus) ili, redje, na Markantnog Ulicnog Dilera (Devizus devizus devizus), koji mu je cak i neki dalji rodjak, po ulici. Posto od tog ulova ne moze da nahrani cak ni sujetu, to ga cini jos mrkijim. Mrki Ulicni Pandur se lako dresira za razlicite zadatke: da donese
svercovanu robu, da se pritaji u zbunju i iskoci s ukljucenim radarom, da vidi i najsitnije prekrsaje, a da istovremeno ne vidi one najkrupnije, itd. Dalji rodjak Mrkog Ulicnog Pandura je Lezeci Ulicni Pandur (Mupus carterlupus). Mrki Ulicni Pandur se posebno dresira da lovi pojedine primerke ili
vrste. To su:
1. Promenljivi Student (Academus meander) koji na ulici cesto trazi promene (sto mu i ime kaze). Tada MUP koristi i pendrek.
2. Zapostavljeni Gradjanin (Trinaestus prasus), kada se okuplja na ulici gladan plodova biljke Ustavna prava i slobode (Civilizatium minimum), koji su mu neophodni da bi uopste mogao da prezivi kao vrsta.
3. Goluzdravi Penzioner (Penzos vulgaris), i to sve tri vrste (Penzos comunalis, Penzos militaris, Penzos apotekus), kome Mrki Ulicni Pandur uziva da naplati prelazak van pesackog prelaza kada se ovaj okupi na ulici povodom kasnjenja Penzijice (Myzeria).

KORDON
(Cordonum batinarium)
Sasvim poseban organizam, sastavljen od vise Mrkih Ulicnih Pandura povezanih u jedno. Na iste podrazaje reaguje potpuno drugacije nego Mrki Ulicni Pandur - jedinka. Iako bi se moglo ocekivati da je to bice naprednije od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na nizem
stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasudjuje, niti je u stanju da se samoorganizuje. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulicni Pandur sa cvarcima). Logicno je da tako jednostavan stvor kao sto je Kordon ima i jednostavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa - stajanje i jurisanje. Stajanje obuhvata i sprecavanje, a jurisanje podrazumeva i batinanje. Prosto k'o pasulj. Zato i funkcionise.

SRPSKI BIZNISMEN
(Camionus avionus)
Lovi u mutnom. Lezi na parama. Jede po kafanama. Pije po kaficima. Ima ga svuda. Uvek je u "nevidjenoj guzvi". Srpski Biznismen spada medju najprilagodljivije vrste u Nacionalnom parku Srbija. I on i Pokvareni Politicar (Smradus bescrupulozus) vuku poreklo od istog pretka. To je Snalazljivi Srbin (Srbianus flexibilia), vrsta koja je nastala i opstala na ovom podneblju. Ako neko zeli da Srpskog Biznismena izvuce iz jazbine, dovoljno je da upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne zrtvu koja ima specifican miris. To je miris lakog posla, sa minimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za najkracem moguce vreme. Srpski Biznismen je svastojed. U njegovoj jazbini se uvek mogu naci maline, kafa, ulosci, zejtin, zvake, sapuni, ekseri, mleko u prahu, rezana gradja, cokolade, toalet papir, lekovi, deterdzent, secer i dizel gorivo. Poneki primerak Srpskog Biznismena moze da bude i veoma opasan ukoliko primeti da neko drugi upada na njegovu Ekonomsku teritoriju (Quotum contigentum). Tada pocinje bespostedna borba za enormnu zaradu, koja se ponekad zavrsava i onim najgorim sto Srpskog Biznismena moze da snadje - carinjenjem. Srpski biznismen se lako prepoznaje po karakteristicnom zvuku Mobilnog
telefona (Zvndus nonstopus). Naime, sto je melodija kojom Mobilni zvoni neznija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji na sve. Najoprezniji treba biti kada se zacuje Betovenova "Fur Elise".

LUTKASTA SPONZORUSA
(Barbicaria lovans)
Jednostavan organizam. Pripada grabljivicama. Ako vec ne zivi sa Domacim Kriminalcem, onda zivi za onaj trenutak kada ce se upoznati sa njim i potom ga ugrabiti, da bi zivela parazitski (s velikom kolicinom para). Gradjom tela lako privlaci paznju kako Domaceg Kriminalca, tako i drugih zitelja Parka. Gradjom mozga tesko da bilo koga moze da privuce. Deli se na dve grupe:
1. plavuse
2. namiguse (one koje nisu plavuse, pa moraju da budu aktivnije).
Plavuse se dele na:
prave (ili donje plavuse)
lazne (ili gornje plavuse).

GOLOGUZA PEVALJKA
(Vrisca dupetaria)
Veoma podseca na pticu i to ne na jednu, nego na vise njih: oblaci se kao papagaj, sepuri se kao paun, ima nokte kao orao i poseduje pileci mozak. Ipak od svih njih (kao i od vecine ostalih vrsta u Nacionalnom parku Srbija), ima skuplje perje. Jedna od dve najvaznije slicnosti sa pticom je u tome sto povremeno pusta od sebe glas koji podseca na pevanje, po kome je, ironijom sudbine, i dobila ime. Kazemo - podseca na pevanje, jer je to u stvari pistanje u potrazi za hranom. Kao sto ima raznih vrsta pistanja, tako ima i raznih (pod)vrsta Gologuzih Pevaljki. Evo dve osnovne:
1. Lazni Narodnjak (Pseudomelos turbofolcus)
2. Lazni Zabavnjak (Pseudopopus technodensus).

PROJEKAT/MATERIJAL
Zbog potrebe da pridoda dublje znacenje onome sto radi (nabedjenost) koju je nasledila od Nabedjenog Umetnika (Mrsus mudus), Gologuza Pevaljka lako poseze za teskim recima. Otuda "novi projekat", "kvalitetan materijal", "timski rad", "moja publika", "moje cenjene koleginice", "humanitarni koncert", "uvek rado dolazim u vas grad/selo/kafanu/emisiju", "hvala, od srca", "sve vas puno, puno volim" itd. Najcesce korisceni pojmovi su, ipak, projekat i materijal. Gologuza
Pevaljka ne propusta da pomene svoj novi projekat, za koji je dugo i pazljivo sakupljala materijal. Veoma vodi racuna o tome da, ako je u prethodnoj recenici pomenula materijal, u sledecoj bude bar jedan projekat. Ne bezi ni od cele fraze materijal za novi projekat, a ako proceni da i to nije
dovoljno, pomenuce i materijalni projekat ili projekat novog materijala.

MAGOVI
(Magus magicus)
Magovi su bica koja se mogu videti samo na Hipnoviziji i to svake veceri oko 19:30. Oni koriste lepljivost Hipnovizije da bi ulovili sve one naivne zrtve kojima se za Hipnoviziju zalepe oci, usi i mozak, pa ne mogu da ih odlepe. Veliki su majstori da od svega naprave nista, a da to predstave kao nesto. Da govore nesto, sto ne znaci nista, a da za to vreme pouzimaju sve. Da obecaju
svasta, podele bonove za ponesto, a posle i za bonove tesko da moze da se nadje ista. I nikom nista. A za sve to, priznacete, treba puno magije.

HIPNOVIZIJA
(Ecranela hipnotica)
Halucinogena, lepljiva biljka, rasprostranjena po citavom Nacionalnom parku Srbija. Najradije se hrani mozgom zrtve, koji prethodno dugotrajno i temeljno ispira.

NEPLACENI (ili Drzavni) lekar
(Primarius platus)
Podvrsta neplaceni Lekar iz dana u dan ima sve manje pripadnika, zbog fenomena slicnog kasnjenju Penzijice (Penzijica - Myzeria, krzljava biljka zbog koje izumire Goluzdravi Penzioner), koji se zove kasnjenje Platice (Platica - Smeyuria) - takodje izuzetno krzljava biljka, zbog cijeg
kasnjenja pored ove podvrste izumiru jos neke vrste u Nacionalnom parku Srbija, kao sto su Prosvetni Jadnik i Zapostavljeni Gradjanin.

MITO
(Mitus)
Mito je biljka iz porodice Korupcija (Coruptia), koja cveta u svim delovima Nacionalnog parka Srbija, a ciji plodovi rastu i dozrevaju po torbama, gajbama, flasama, dzepovima i kovertama zrtava koje dolaze u jazbinu Podmitljivog Lekara, a koje on vredno prikuplja i skladisti. To su,
dakle, neobicni i razliciti plodovi. Razlikujemo ih prema formi u kojoj se pojavljuju, pa su tako
najpopularnije dve forme: Kovertirani Mito (Mitus covertus) i Flasirani Mito (Mitus becrius).
Jedna je od retkih biljaka kojoj smeta suncevo svetlo. Najbolje uspeva u senci,u zamracenim delovima Nacionalnog parka Srbija. Tek u poslednje vreme moze se videti i na otvorenom, usred bela dana.

PROSVETNI JADNIK
(Profus yadibedus)
Je jedna od onih vrsta koje su nastale mutacijom, i to od vrste Prosvetni Radnik (Profus autoritetus), a usled intenzivnih klimatsko-socijalnih promena. Problem je u tome sto je Prosvetni jadnik vrsta koja jos nije dovoljno prilagodjena zivotu u Nacionalnom parku Srbija, a Prosvetni
Radnik je, kao vrsta, gotovo izumro. Kao sto mu je i ime mutiralo iz Radnika u Jadnika, kod njega je, sledstveno tome, sve poremeceno: tako radni dan postaje jadni dan, radna subota - jadna subota, radni vek - jadni vek, minuli rad - minuli jad, broj radnih dana u godini - broj jadnih dana u godini.