Poslao sin oca u starački dom. Ocu nije bilo baš pravo, al odluči da proba. Prvo jutro, probudi se on u svojoj sobi a ćuna mu se digla ko nikada. Nije prošlo po minute, eto ti medicinske sestre lepe ko slika.
Čim je spazila dignutu ćunu, ona klekne pored kreveta, stavi ćunu u usta i da mu najlepše pušenje u životu.
Otac se izgubio, kad je došo sebi, odmah nazove sina i pohvali se podvigom te mu kaže kako je dom super i kako ostaje tu. Medjutim par sati kasnije, dok je silazio na doručak, spotakne se i padne na hodniku. Jauče on tako kad eto ti velikog maljavog medicinskog brata koji ga podigne sa poda, prebaci preko stolice i nategne ga u dupe pravo žestoko. Otac sav izgubljen dovuče se nekako do sobe i zove sina telefonom:
- Jebiga sine, nećeš mi verovat, al idem ja hodnikom i padnem, kad dodje veliki bolničar i jeba me u dupe...
- A šta ćeš tata, kaže sin, a jutros kad ti je sestra popušila bilo ti je lepo. Jednostavno se moraš navići da je nekad lepo a nekad moraš malo i otrpit...
- Ma jebeš ti to, kaže otac, vadi ti mene odavde!
Meni se ćuna digne jednom u mesecu, a padnem dva-tri puta dnevno...

Čovek izađe na ulicu i mahne rukom da pozove taksi. Istog trenutka, taksi se zaustavlja pored njega, otvaraju se vrata, taksista ga pozdravlja uz napomenu:
- Savršen tajming! Isto kao Marko.
Putnik:
- Ko?
Taksista:
- Marko Ivanović...To je čovek, koji je uvek sve radio u pravo vreme. Baš kao što sam ja naišao kada ste Vi digli ruku, tako se Marku sve u životu događalo u savršeno vreme.
- Niko nije savršen.
Taksista:
- To ne važi za Marka Ivanovića. Bio je izvanredno atletski građen tip. Mogao je osvojiti sve u tenisu. Mogao je igrati golf sa profesionalcima. Pevao je kao slavuj, plesao kao zvezda sa Brodveja! Bio je neverovatan momak.
Putnik:
- Izgleda da je stvarno bio izvanredan čovek.
Taksista:
- Aaa, nije to ništa, ima još! Pamtio je kao računar. Znao je svačiji rođendan. Znao je sve o vinima, koje jelo naručiti i kojom viljuškom ga jesti. Mogao je popraviti sve. Ne kao ja! Ja zamenim osigurač i pola ulice ostane bez struje. Ali Marko Ivanović je sve radio kako treba.
- Pa stvarno je bio neverovatan!
- Uvek je znao najbrži put prometnim ulicama. Ne kao ja, ja se uvek zaglavim, ali Marko nikada nije pogrešio. Uvek je znao kako postupati sa ženama. Nikada im se nije suprostavljao, čak i kada nisu bile u pravu… Uvek je bio savršeno obučen, a cipele su mu uvek bile savršeno izglancane. Bio je savršen čovek! Niko se ne može porediti sa Markom Ivanovićem.
- Interesantan lik. Kako ste ga upoznali?
Taksista će, uz uzdah:
- Ja ga nikada nisam sreo. Umro je, a ja sam se oženio njegovom, da prostite, jebenom udovicom!

- Šta radi plavuša kad čvrsto drži ruke preko ušiju?
- Pokušava zadržati misao.